Free your mind!!!
22 06 2007Ovo nije moj tekst, preuzet je sa sajta jungletribe, ali mislim da je zanimljiv pa ga procitajte!
nesto za oslobadjanje mozga, pre nego sto krenete na putovanje!
Sedim na bekpeku na na Old Deli Train Station.
Opet cu putovati vozom, ka Himalajima ovaj put, ne po Evropi.
Ovde je normalno da se ljudi dr?e za ruke dok se vrzmaju po stanici.
Dva vojnika, dva oficijalna nosača baga?a putnika.
Oficijalni nosač baga?a. Ne zna se ko je siroma?niji, ali siroma?ni putnik smatra da je normalno da palti sebi nekoga da mu nosi uglavnom polovinu lične imovine po nekim ogormnim kutijama na ledjima. Mo?da im pola kom?iluka natovari da odnesu ne?to nekome tamo, po koju sitnicu.
Te kutije imaju svaka i po petnest kila najmanje a nosači ih tegle i po dve kad zatreba za neku siću od 20, 30 rupija. Oseća se da je pre bilo i jeftinije ali zadnjih godina su poskupeli. Ima i neki sindikat njih koji im obezbedjuje jednostavne sakoe bez rukava koji su izandjali i ostarelo izbledeli ali im daju nekako oficijalan izgled uniforme sve sa bed?om na kome pi?e da su zaista profesionalci u ovom svetu gde veliki broj ljudi hoda bos bez obzira na stale?.
Na svakih 100 putnika naiđu tri, četiri nosača u tim crvenim uniformama, bosonogi, mr?avi, ?ilavi, sa osmesima na mističnim i miroljubivim tamnim licima dr?eći se za ruke.
Svakih 100 pitnika znači normalno opa?anje svake sekunde mase najrazličitijih formi ljudi kako po zakonu haosa, dr?ave, insikta i vasione kreću oko novorođenog Evropljanina u Indiji.
Belac koji trudeći se da zadr?i neki svoj lični ?mek napinje svoj razum da shvati sve ovo i ostane pribran u holu čekajući voz i ne krene da urla od smeha ?to bi ovde lokalci prihvatili kao iznenađenje jedino zbog toga ?to to belac radi.
Pohitali bi mu sa otvorenim rukama i iske?enim licima u zejedničku večnu igru bogova.
Sedeo sam na svom bekpeku, proverenom osloncu, gu?vajući u njemu stvari i čačkajući pogledom okolinu u istra?ivačkom smislu.
Koliko mi je sve ovo novo!
Koliko sve ovo oko do te mere nadra?uje da je nebitno ?to treba čekati voz pet sati pa tek onda krenuti na celovečernji put.
Kako sekunde rastu stotine putnika prolazi i vidi se.
Vreme su utopi u tolike ljude i u toj masi shvati? da si izolovaniji i nepa?eniji od u?togljene slobode na ulicama evropskih gradova.
Prostor između ljudi
Ne ulazi u tuđe granice
Ne gledaj nikog već podignute glave gordo te?i samom sebi
Budi individualac i bolji od drugih po nečemu.
Evropa Amerika-udru?eni belci
To je rečeno tako direktno.
Moglo bi se to opaziti i opisati kao milenje sekudne tvog unutra?njeg tihog mehanizma koji drugi ne dodiruju.
Ti si jako sam i ovde i kući ali ovde ?to si sam i u ti?ini si.
U toj gu?vi glava, tkanina, lica i pravaca se ne oseća? ubrzavan ili nateran na neko moranje. Ovde ljudi idu svojim putem, jednostavno, nikoga ne diraju i nikome ne smetaju. Ti nosači kutija su srećni i imaju svoje mesto u svetu.
Ne sumnjaju u sebe i ne ?ude. Tako im je to sad kako im je u ovom ?ivotu i biće bolje.
U ?ivotu je
Trude se za sad i za budući ?ivot. Oni ne gledaju ove ?to imaju sa zavi?ću, već spoznaju sebe i u?ivaju u sreći prihvatajući ?ivot onakav kakav je.
Idnija znači jako puno ljudi.
Indija znači ?ivot onakav kakav je.
Na stanici je jako puno putnika.
Dakle, jako je puno i nosača i svi se smeju.
Cifre se povećavaju u Idinij.
Odakle sam do?ao?
Sećam se ovih zaključaka koji se rađaju gledajući ove ljude u budućnosti.
Jednostavno mi priđe neko na dva metra, stane iznad glave i gleda me. Moju odeću, cipele, ruke bele boje, to ?to pi?em; tra?e mi i okice a ako ja podignem glavu, ćute, osmehuju se? Gledaju.
Vidim i ja njih.
Njihova lica, bore oko očiju, marame oko glava, čar?ave u koje su umotani i bezbolno postojanje?nose boje po sebi. Crtaju se bojama. Drugačiji su.
Imaju puno nakita po rukama i nogama i po licima
Nekako je to ovde lepo i nema kiča u ovom ludilu od ?arenila.
Brzo se čovek navikne i na to.
Brzo postanu mili jer oni to i jesu
Zaista i jednostavno
Jedinstveno sedenje na podu najprometnije stanice u većem delu sveta
Ovaj svet ovde je pre svega duhovan i opstaje
Kada salome Indiju, globalizacija će odneti ultimativnu pobedu
Komunizam je bio ne?to između Indijske kolektivne sreće, deljenja i zapadnjačke primene nauke i napredka
Zadovoljavanja potreba i lestvice motiva
Ovde je balans odavno usopstavljen i vreme je stalo
Obraćanje predsednika, brifing i konferencije za ?tampu
Ozbiljnia pitanjia o ozbiljnim temama na koje se daju besmisleni akcenti
Novinari i odgovarači u teget odelima, crvenim kravatama, novcem koji viri iz u?iju i isijava u očima
Iskreno gledanje u kameru
Odgovori su sme?ni
Vidim i ja njih
Znaju da se vidimo pa se tako i gledamo.
To traje par minuta i onda odu.
Prekinuo sam im pojavom redosled Nirvane.
To im je interesantno.
Mladi se rukuju samnom i smeju se.
Ka?u zgodan sam i visok.
Pitaju da li sam o?enjen i tra?e mi mobilni broj telefona
Slabo govore engleski ali se super osmehuju
Sede po podu po celoj stanici
Većina njih ide za Punjab a voz kasni
Sleepers klasa
Nema prozora već otvora po vagonu, svi sede jedni po drugima.
Ne?to ranije, Hari Kri?na
Ritual u gradu na vrh brda
Svi su sedeli, pevali i pljeskali rukama
Vrteli su se u krug i le?ali po podu
Totalno opu?ten narod.
Nas je neki mali sa čuperkom, mladi sve?tenik uvukao u povorku a mi smo podivljali.
Nema zaključka
Zaključili smo da je najbolje da se smejemo
Ispred nas je čekao rik?amen koji nas je vozikao za neku siću po celom Delhiju
Osećao je da smo usplahireni i izbezumljeni.
Bio je kul i trudio se da nas opusti
Nije bilo hasl akcije i to nas je zaista i opustilo
U hramu smo poblesavili
Prvi sati ove zenlje
Bili smo najkrupniji i najvi?i u razlikosti svih mogućih ljudi u hramu
Onda je Milo? oti?ao vozom na jug ka Goi i ostao sam sam u Indiji
Oti?ao sam na drugu stanicu gde sad sedim
Čekao sam na voz pet sati
Ja i pola Indije.
Nedelja u Delhiju.
Svi su tu i svi hoće nazad kući.
Nose na glavama ogromne terete i d?akove
?ta nose i gde u tolikoj količini nemam pojma
Neki teret pridr?avaju rukama, neki balansiraju glavom
Policija rasteruje d?ukele.
Indija se smirila.
Kad sam do?ao sve je bilo pomahnitalo
Razbilo mi je sistem očekivanja
Sve je bilo novo
Potpuno novo.
Naslađivanje u vidu otkrivanja prljav?tine.
Oni ?ive i svi imaju neki smisao za?to ?ive iako meni to sad izgleda nepoimljivo i stravično.
Taj njihov prljav stil ?ivota je stravičan
Oni sami po sebi deluju ne agresivno i kao i te krave imaju neki sopstveni tok mira u sebi
Po defolt-u
Sadr?an
Relativno lako postavljen i re?en.
Ja sve ?to činim ima motiv ili bar drugi očekuju da ta radnja ima motiv
Da li spolja ili unutra, navikne? se na konstantne motive i njihove unutra?nje ili dru?tvene tumače…
Očekivanja
Ovde se ne prepoznaje motiv
Jednostavno ne shvatam kako neko mo?e da ?eli da ?ivi jo? i svaki dan kada ne poseduje ni?ta i kada mu je ?ivot prljav, gladan i surov
Kada nema sopstvo individue u tolikoj masi.
Nema posebnosti
Nema ega
Svi su čisti sjaje isti
Onda se pitam zbog čega oni ?ive kad ne mogu da se nadaju korisnim stvarima i lagodnougodnom ?ivotu.
To se ni ne nazire i to je stravično
Sa druge strane to je najdivnija stvar koju sam otkrio o ?ivotu uop?te
?ivot ljudi u Indiji.
Na ulici se guraju rik?e, biciklisti, motori, autobusi, kola, pe?aci, prosjaci i gubavci
Drago mi kad vidim ne?to stravično i jezivo
Čudno je to ali ?iri ti saznanje.
Svakom osmeh dam i to mi se sviđa
Izgleda tako..
Jo? sam malo paranoičan za klopu.
Gde i ?ta da jedem
Te?ko mi ju ući u kafanu prepolovljenu muvama, parom i ?trokom do laktova.
Mahnem po kom prolazniku.
Odmah se smeju i jako su ponosni na sebe ?to sam im poklonio pa?nju.
Upoznaju me sa ?enom, ćerkom, prelepom sestrom i bratom.
Svi u kolu.
Smeju se…i neki brka posmatra nas, sve zajedno iz pozadine.
I on se smeje
Onda odu pedesetak koraka dalje pa se kikoću onako u grupi i pokazuju prstom ka, dok muve lete oko mene.
Vraćaju se i daju mi brojeve telefona, tra?e moj i ka?u ??Friends!??
Mala poema u malome kaficu
Udru?ene snage: svet, svetlost, jutro i ja.
Sve teče nekako sporo ovde na Himalajima
Tek sam stigao juče a ovde sam dosta dugo
Ovde se ni?ta ne ponavlja
I sve je jače, lep?e i izra?enije.
Mirnije.
Mislim na tebe
Ne znam ?ta bih sa tobom ali voleo bih da si tu.
Ti zna? ko si i na koga mislim i tebi pričam.
Duga crna kosa
Donose mi crni čaj sa mlekom.
Ima malo izrendanog đumbira u njemu i blago je ljutkast.
?ećer dominira
Prija grlu tako topao u rano jutro.
Sećam se gde sam bio juče i prekjuče i čitavog ?ivota.
Trudim se da se podsetim kako će izgledati sutra.
Sve se desilo, sad se ponavlja
Rano je jutro i jo? nisam u Indiji.
Prvo treba da se useli ona u mene da bi je video i shvatio da sam tu.
Ovako sedim u kafeu.
Mogao je to biti bilo koji kafe bilo gde u svetu.
Ispao je ovaj.
Sve počinje iz ove male prostorije i od ovog jednostavnog doručka.
Svet ne mo?e biti lep?i. Dosta doboro za sad.
Ovako se sećam i čekam otvaranje vrata prasveta koji ovde di?e i di?e.
Rano jutro u malom kefeu tibetanskih izbegleica.
Svega par stolova
Jedini ja sedim unutra.
Doručak će biti dvadeset rupija. Tsompa i čaj.
Sto je izlizan i parket isto tako
Domaćin donosi lemon curd cake i stavlja ga u vitrinu
Naduven pati?pan premazan medom i posut kokosom.
Meni donosi podrid?,
Ovsenu ka?u.
U kuhinji stru?u ne?to metal o metal
Čiste tiganj ili ploču za pr?enje ?ta već…
Ne smeta mi, u ovom miru malo buke dobro dođe.
Napolju izlazi sunce i ljudi polako prolaze.
Poneki automobil ili moto-rik?a zatrubi.
Sve priče sa Himalaja su iste jer nas oni prevazilaze
Nema i ne postoji lični do?ivljaj Himalaja
Svi Himalaje vide isto jer se oni sami prikazuju onakvi kakvi su neposredno.
Direktno bez ikakve mogućnosti ličnog opisa i intervencije.
Li?eni mogućnosti interpretacije ljudi im se predaju.
Ja im se ovog trenutka predajem dok jedem sladunjavu i blagu ka?u.
Nema i ne postoji lični do?ivljaj Himalaja.
Postoje samo Himalaji i Tibetanci
Poneki Hindu
I sve je u redu
Ka?a je sladunjava, čudne kafene arome i blaga za stomak
Da li je aromu pokupila iz posude u kojoj se kuvala ili je takva sama po sebi?
Prekoputa kefea napolju na ulici, na stepnicama koje vode iz neke stare četvrtaste sobice nakačene na vrh male kockaste prodavnice suvenira, brojanica i vunenih d?empera podeblji lama name?ta sukno i odlazi.
Pitam se ge svi idu u ovako malom gradu?
Bolje da…
Ja bih organizovao grupno sedenje po okolnim obroncima
I među četinarima.
Izgleda da ka?a nije dovoljno dobro skuvana.
Rovita je a i ja sam rovit i ranjiv ovoga jutra.
Juče sam sedeo u autobusu i peo se na Himalaje.
Od straha ni?ta nisam jeo ceo dan jer nisam znao gde i ?ta da jedem.
Sve mi se činilo zarazno.
Peo sam se na Himalaje, gledao ruinirane kuće sa strane puta i zadovoljne ljude.
Čudila me tolika beda i očigledna muka od ?ivota naspuprot samih ljudi i to njih mnogo jer u Indiji je svuda gu?va. Ima ih milijardu.
Ti ljudi su ?iveli svuda i svakako i izgledali su mirni.
Nisu imali izraz muke i sumnje na licu, već neusiljenog prihvatanja i shvatanja da je TO, TAKO.
I to i tako je ista stvar. ZIVOT.
Integrisali su samo postojanje, opstanak i vreme; i svrhu u jednu celinu koja di?e mirnim dahom i opu?tenim licem komunicira sa svetom.
Onda nije bitno gde ?ivi?. Ni pra?ina, ni nemanje, ni glad jer se to de?ava.
Samo de?avanje je dovoljan razlog za prihvatanje jer je kraj neizbe?an.
Ono ?to je jedino bitno je da druge ne ugro?ava?.
Tako ?ive i to se vidi kroz prozor autobusa; i to zbunjuje moj mladi komformistički razum i pleni moj istra?ivački duh ?eljan slobode.
Duhovna svetlost se nazire u pra?ini pored puta i na licima ljudi umotanih u čar?ave i raznobojne marame.
Autobus je bio masivan i bučan kao kakav modifikovan kamion.
Dobro je vukao uzbrdo. Dobro je i odskakao po rupama.
?iva vo?nja po krivinama kraja i početka sveta.
Prozore sam spustio kad je dan osvanuo i sunce uprzilo i pričao sam priču sa jednim pedesetoigodi?njim britancem Ričardom.
Vetar me je raznosio iznutra napolje tamo negde.
Bio sam jezivo miran.
Od tolikog mira sam ga samo slu?ao, sme?kao se i pustio ko?u da mi se po slobodnom nahođenju je?i kad god stigne.
On je pričao priču o Indiji a ja slu?ao i učio.
Postavljao sam bilo kakva pitanja a on je već pričao sve i sva?ta.
Malo sam slu?ao, malo lutao mislima i klimao glavom neodređeno da odr?im kontinuitet razgovora.
Nisam imao potrebe za izno?enjem sopstvenog stava a ljudi izgleda da vole kad im neko dopusti da mu predstave svoje viđenje sveta bez uplitanja i kontra viđenja.
Mogao je da priča do milje volje. Bio je simpatičan, nenametljiv i nije mi smetao.
On je kroz priču skratio sebi put. Mene je ton njegove priče hipnotisao i razgovor je imao neku čudnu svrhu koju smo maskirali u upoznavanje i razmenu iskustva.
Oti?ao je i napustio Englesku pre dvadeset godina i zaboravio na brojke.
Brojke koje prate vreme i novac i ograničavaju pravac zapadnjaka.
Zaljubio se u istočnjačku filozofiju i putovao godinama.
?iveo bi po pet meseci na severu Tajlanda u Pai mestu a ostatak putovao.
Pitao sam se da li bih voleo da budem kao on za dvadesetak godina?
Nisam bio siguran ali se on sme?kao, učio da svira flautu i delovao srećno i pomalo usamljeno. Tra?io je ne?to po sebi u svetu.
Mo?da i nije bio usamljen.
Mo?da sam ga ja tako video jer sam ja bio sam, nov i neotkriven u ovom čudnom svetu svega, svačega i ?arenila Hindu civilizacije tog jutra kada sam se peo na Himalaje da ra?čistim jednom za uvek DA LI…
Da prekinem jednom zauvek SAMO JO? OVO DA URADIM PA ONDA…
Moje PA ONDA se de?avalao od momenta kada sa na stanici u New Delhi-u upao u voz i krenuo u san iz koga se neću probuditi dok ne zumiram svet najmanje puta tri i odem u svemir.
Drugi put ne postoji.
Momenat je tu i mada uvek mogu doći opet u Indiju ovaj put je originalno prvo otkrivanje.
Sledeći put kada dođem Indija će već postojati u mojoj sferi i izostaće kreacija.
Sada je kreiram
Gde je kreacija tu je i energija
Gde je energija tu su i odgovori
Uz malo sreće krenuće i ti?ina
Gde je ti?ina tu su i pitanja.
Ve?t putnik i spiritualni tragač naiđe i na kreaciju i ti?inu i spoji svest u znanje.
Ka?a je rovita a i ja sam rovit i ranjiv ovoga jutra.
Obuzima me ogormna količina mira i spokoja u nezadr?ivom naletu.
Mo?da zbog čaja. Mo?da zbog Himalaja. Mo?da zbog SADA.
Kao da su svi prijatelji tu i da ih nosim ovuda.
Kao da me nose tamo.
Shvatam da nam se ovo svima de?ava.
Mogu da budem bilo ko ako na sekund izađem iz sebe i razumljivog sada.
To ću i učiniti posle doručka. Jasno kao dan.
Idem da se izdvojim u ti?ini brda i visine.
Ka?a se hladi a hladna ne valja ni pet rupija.
Na zidu stoji slika Dalaj Lame, sveća i izreka:
??Svetski mir će se postići tako ?to će svaki pojedinac kreirati sopstveni mir koji će dalje preneti na mir u porodici i tako i na mir u zajednici-svetu??
Čujem srpski jezik ispred.
Zvuči kao srpski ali ga ne razumem.
Verovatno neko priča Sanskrit koji je jezik svih jezika pa ga svi mogu čuti i razumeti kao svoj jezik ako pa?ljivo slu?aju bez ikakvog razmi?ljanja.
Jezik
Reči
Ja ne razmi?ljam već jesam.
Ulazi neki brkati Hindu po čaj.
Domaćin Tibetanac nikako da mi donese tsampu.
Ka?a-skroz hladna.
Sunce-iza?lo.
Krave-?etaju ulicom i ne mare ni za koga i ni za ?ta.
Kad ih gleda? već si miran a smiri? se brzo ako si uznemiren
Imaju neku umirujući hod. Harmonično nihanje napred. Tajni kod.
Sve je u najboljem redu. Dođite na Himalaje.
Dalaj Lama deluje dobro na slici okačenoj iznad moje glave.
Sme?ka se u krupnom planu i kao da me gleda.
Dobro je da se smeje. To me veseli, raduje i golica.
Da je ona tu, rekao bih joj: Hajde da zamislimo Mesec
Hajde da se grlimo dok ne izgu?vamo potpuno smisao
Hajde da ti malim prstom pipnem golu ko?u iznad kolena.
Ona bi se osmehnula i mo?da bi me zagrlila.
Gricnuo bih joj rame
Tsompa nikako da stigne
Čekam već toliko da se podrid? ka?a stvrdla u zelenoj plastičnoj činiji sa mirisom kafe
Na stubu prekoputa ulice je okačen drečavo narand?asti oglas za učenje REIKI metoda energetskog lečenja.
I to je kul
Za turiste
Naučiće već ne?to za nedelju dana, vratiće se kući, pričaće o tome i pomalo ve?bati
Posle dve nedelje već će samo pičati o tome a vrlo retko ve?bati…
Posle dva meseca pričaće o tome samo na porodičnim večerama ili okupljanja sa prijateljima i tek će se ponekad sećati da su zapravo ve?bali…
Ve?baće opet tek kad dođu u Idiju drugi put.
Ja bih i?ao na jogu mo?da.
Meditira mi se
Mislim da ću otići u ?umu prekoputa seoceta u kojem sam se smestio i gde jedem doručak
Mc Laoud Gunj…
Tamo je skroz mirno…
i dosta pe?ačenja i hodanja ovih dana.
Biće sve super
Tek sam stigao a ovde sam odavno.
Sreo se sa samim sobom
Sada smo se spojili i duplirali
Miri?emo na čokoladu zajedno
Sve se preklapa
Miri?emo na insens
Ona i ja odvojeni, ja i ja spojeni, mi i svi mi izme?ani,
Putnici i oni nazad kući, hindusi koji imaju i ceo svet koji isto ima ali ne?to drugo….
Pijemo čaj svi mi zajedno u malom kafeu a tsompe nema.
*
Sreo san
Seo na terasu krova Om hotela
Simpatičan restoran na dvehiljade metara sa pogledom koji puca u tri lepe doline koje okru?uju ova brda u poređenju sa vrhovima iznad nas.
Sunce duva a vetar pr?i
Bob Marley peva svoj exodus
Male zastavice vijore na vetru dok otkrivam sebe
Odmah sam naručio čaj
Nije bio kao onaj već običan iz kesice.
Ok je, nema veze, dobar je pogled sa terase a to je bitno
Dolaze i dve bakice sa dredovima i tetova?ama i sedaju prekoputa
Oko mene se prostire ?uma borova i različitih visokih četinara
Ostalo: visina, prostor, prazno….daleko, daleko i nesagledivo.
?ta ću ja ovde i otkud ovo mesto tu?
Spojili smo se nekako a ni ja ni ono nismo svesni toga i čekamo na uzajamnu reakciju.
Duva vetar
Sa visine se sve nekako bolje vidi u dubini du?e.
Prostor je zadivljujuć i potencijal raste.
Druga kultura i drugi svet koji za mene tek sad počinje ?iveti i postojati.
Koliko sam samo ograničen
I ja i svi mi.
?ivi? i misli? da zna? a onda vidi? da nikad nisi bio tu.
Kako onda mo?e? da zna? jo? kad nikada nisi video to i ko zna ?ta uz to…
Dalje i dalke,
Dodje? na ovako neko mesto i ne zna? ni?ta ni o čemu.
Opet, kao da sam bio tu odavno. Ima tu neki začin ponavljanja.
Paralelni ?ivoti
Isprepletane linije uzburkanog srca…
Mladog putnika
Inekcija smirivanja
Otvoren put ka samospoznaji kroz viđenje sveta
Putovanja svetom, putovanja sve?ću.
To isto je moguće i samo u jednom mestu.
Bitna je posvećenost
Moj put je ovakav kakav je.
Krivudav i ćo?kast po trotoarima Evrope, pla?ama Thaia i vrhovima Indije.
Zaista ne znam ?ta tra?im ovde. Zbunjen sam.
Interesantno je u početku videti ali ?ta ću otkriti?
To otkrivanje se uvek desi pre ili kasnije.
Neka kozja staza
Stenčuge, ?i?arke, otpala suva kora četinara i pentranje.
Aleluja osećanje
Neka tiha sreća koja me prati i dani koji traju dugo
U dva popodne mi se čini kao da je sedam uveče
Puno srce zrači pun um koji otvara vrata večnosti.
Tiho vreme se izdu?uje i sekundi postaju ?ivoti
I sve je novo, čisto i neiskvareno
I sve se vrti u krug.
Moj ?ivot je ponavljanje i nastavak spirale nekih drugih pro?lih ljudi i predaka.
Evolucija i opstanak sa jedne strane. Te?nja za stvaranjem i kreativno?ću sa druge.
Svet kakav takav u sredini bez mogućnosti menjanja.
Evolucija energije
Pentra? se pa stane? sa strane gde ti odgovara.
Slu?a? sitne ptice, gavrane i vrane.
Gledaju te dok jedre na visini orlovi i ćute jer čekaju da vidi? to ?to i oni vide.
Oni znaju da su sva bića jedno
Gledaju nas dole i tu?ni su ?to im se ne pridru?imo
?iroka krila, lako telo i vetar ih nosi.
Zatvaram oči
Buda mi sedi na glavi
Vidim nepregledni okean i drvo u vazduhu lebdi visoko iznad povr?ine
Korenje drveta probija kroz busen zemlje
Sve se to vidi u preseku
Kao umetnička slika
Samo u glavi, niotkuda, sa ogromnim značenjem koje ću razumeti u budućnosti
Sad prihvatam i koncentri?em se na disanje da bi mi misao ćutala i svedočila.
Ima različitih puteva i staza do vrha
Telesno, fizičko i materijalno
Ja biram. Ti bira?. A i dalje…
Ti?ina vlada
Zvuk se ne čuje iako traje.
Kad dostigne? vrh, razgrađuje se sekund pre nego ?to ti poka?e nove mnogobrojne vrhove.
Pre ili kasnije nestane?.
Ako si dovoljno mudar i pribran tragač i ratnik ti bira? najbolji momenat
Sakuplja? energiju
Ne misli? a stvari se same odvijaju
Koje su to stvari? To su
Ne materijalni povici koje čuje? u sebi i manifestuje? ih u savr?enoj radnji u materijalnom opipljivom svetu.
Odsjaj svega toga je energija u tebi i tvoja volja
Daje? svetu na poklon osmeh i hiljadu reči napisanih u pogledima
Oči u oči
Hiljadu reči znači i jedan uzdah
Ceo teret znači jedan izdah
Da li da udahnem svet ili da izdahnem svemir?
Jer ma koliko bilo čudno, ja sam svemir
Telo je ograničenje
Telo je izlaz i vrata ka ti?ini
Vrata se stalno ponavljaju i nameću kao slika promene.
Promene su te?nje ka ?irenju i rastu.
Ima raznih vrata i volim ih otkriti.
Mo?da je drvo sa korenima iznad vode u mojoj glavi slika za otvaranje vrata.
Da li vrata imaju kljič?
Ili su otključana ali sakrivena motivima i ubeđenjima nemirnog uma?
Telo je izlaz i vrata ka ti?ini
Vazduh me vodi tamo gde ?elim biti
Sve je relativno
I suze voljene osobe na rastanku
I nedostaje? mi
I sutra ću prestati to i početi ovo
I daj mi jo? jednu ?ansu
I samo da mi je jo?
I gde vodi ovaj svet
I za?to
I dosadno mi je
I srećan sam
Cilj je tu i stići te?u
Osloboditi se mentalne gravitacije
Uhvatiti konopac i ra?iriti jedra
Vedar dan i puna pluća.
Miris iz ?bunja. Miris iz stena
Najčistije mesto je u srcu
Na nekim mestima prepoznaje? čistotu srca
Ogledalo sopstvene refleksije u prostor
U drveće i stogodi?nje kro?nje
U najstarije planine sveta
Himalaji su zaista točak koji svet okreće
Himalaji proizvode specijalan ?um koji ćuti
Iskezi? se ujutro i ceo dan ti traje osmeh
Ide? na vrh brda da vidi? dalje i ?ire
Ali,
Nađe? mesto, bezlično i obično na pola puta i zaboravi? na cilj
Ono te privuče i tu ti je lepo
U omiljenom d?emperu sa omiljenim ljudima.
Mislima i poretkom stvari
I sve je u redu
Vide te i pevaju pesmu dozivanja sreće.
Zovu te ka vrhu kristalne palnine a tebi je lepo tu gde si na pola puta. Sam.
I ptice i ki?a koja ne pada a pada
Usamljene kapljice i hladni prsti
Dovoljno je disanje
I zaborav
I vertikalna du?
Ima puteva,o da, to zna?…
Jedan je tvoj i čeka te…
Ti si samo opala suva ?i?arka i zujanje krila insekata.
Tu sam sada negde u sredini
Pro?lo je par dana i slika počinje da dobija drugu boju.
Hajde da izmislimo novu boju!
Ime nove boje je nepredvidivo
Dani postaju malkice hladnjikavi.
Koleba se zima sa naglim letom
Tako to kreće ovde na Hilalajima
U tropskim vrhovima prazelenog bilja i vegetacije koja vapi za monsunima
Suludim naletina energije padanja vode sa neba.
Hrana i bujanje energije sunca i vode iz zemlje
Jednostavna kombinacija
Zelena boja. Produkt sijanja sunca i vode.
Li?će i grančice kao mirne strukture savr?enog postojanja
Harmonija ne ugro?avanja
Negacija predatorstva, ali
Različite staze i slike dovode do sveta u kome drvo seče? i drvo slika?
Sunce i voda pre svega
Iz sećanja spoznajem da sam ovde već bio
I soba u hotelu je sasvim obična
Pojam hotela u Indiji je soba sa tu?em
Krevet i stari orman
Nema posteljine
Nema čar?ava
Stari itison iskrzan sa svih strana
I ti u sobi ostavljen da razmi?lja?
Sedi? na krevetu jer stolica nema; i gleda? kroz prozor ili u plafon, ili ?muri? pa gleda? u sebe.
Tra?i? u sebi u tim momentim obrnuti proces
Udaljavanje od sveta
Postajanje tihe strukture sećanja svih prethodnih saznanja prethodnih ?ivota
-Uveličano
U prvom redu se oseća? dobro i lagano
U drugom redu se javlja potreba za kreacijom i davanjem
U svim ostalim redovima svesnog i podsvesnog, ti sam gleda? potpuno nepoznat svet
Udaljen u osnovnu tačku prvobitnog shvatanja da postoji? rođenjem
Iz tog momenta dolazka svesti i viđenja sveta po prvi put, poku?ava? da svedoči? o neizbe?nosti ?ivota
Trajanje-
Seća? se rođenja
Vraća? film u sebi do ni?ta
Do mraka bez koga nema svetlosti
Onda otvara? oči po prvi put i odmah zatim udi?e? kiseonik
Tu si i kreirana je u tebi prva svest
Kroz prvi uzdah svi ?ivoti, pra bića i nematerijalna svesna svetleća tela ulaze u tebe i stvaraju posmatranje;
Sviranja harmonije razumevanja i shvatanja posmatranog i opa?enog.
Ne?niji isprepletani tonovi tihog zvuka violine u mnogo varijacija sa mirisom jorgovana kao ljubičasti odsjaj plavetnila metafore ineligencije ?ivog bića
Menjaće? se u ?ivotu ali će posmatranje ostati
Ista funkcija gledi?ta i suđenja sveta.
Uti?avam taj sud na pribli?nu nulu dok se ventilator ne okreće na plafonu a u sobu ulazi lagani sumrak
Tada sam se setio da sam zapravo tu i ulazim u potpunu svesnost
*
Mrak kreće da navire sa vrhova brda sa istoka i sne?ni vrhovi sa preko ?esthiljada metara ulaze u OM
?ezdeset hiljada miliona dubina sa svih strana
Pogledi Indijaca na ulici u prolazu po kosinama
Slabo ulično osvetljenje
Vunena rolka me greje ali i neminovno upija sitne kapljice nebeske ki?e
Ulični prodavci u delu ulice koji je pijaca nenametljivo prodaju voće i neko uvenulo zeleno povrće
Ima tu i paradajiza, crvene ?argarepe i dosta namere da se ode ?to pre kući na spavanje
Čekaju jo? malo nekog zakasnelog kupca ili turistu da im da jo? par rupija za robu
Čuče ispod plavih rasečenih najlon kesa, pale đubre i sme?kaju se u senci vatre koja ih obasjava
Greju se tako
Okicama te prizivaju da kupi? poomorand?e a ako ne to da im se osmehne? i da? pa?nju
Ne bi se ljutili i ne bi im bilo čudno da sedne? tu sa njima oko vatre i počne? priču
Takve stvari treba raditi u Indiji
Niko se neće ni osvrnuti
Svi će te instant prihvatiti i krenuće priča
Mo?e bit obična-mo?e biti fenomen
Otkrovenje je neizbe?no
Pristup je bitan
Takve stvari treba raditi u Indiji
Neočekivane i rastresti sve navike
Novo pona?anje
Trebao sam sesti pored te vatre tada
?ivot bi mi bilo drugačiji danas
Sad znam da ću sledeći put biti
Biće to mo?da neka druga vatra ali
Prići i reći ne?to nekome potpuno nepoznatom je sasvim u redu
Ljudi ljudima.
Fine misli…
Okicama te prizivaju da kupi? poomorand?e a ako ne to da im se osmehne? i da? pa?nju
Posle se osećaju dobro i nastavljaju da čuče na mokrom betonu.
Mrak na Himalajima
Osmesi Tibetanaca, koji se uvek smeju, u?u?kanih u tople vunene ogrtače
Miris mokrih krava i tek istrulelog djubreta po ulici.
Tok vode i miris planina.
Jedva sijajuća ulučna lampa okačena na kuću bez nekog naročitog koncepta fasade i maltera
Ogromne gromade sivog stenja polupanog u sredini male doline ispod
Ki?a koje pada danima različitim ritmovima i količinama brzine
U Indiji uvek dominira tok vode po ulici
Uvek je tu
Slivnici i polu kanalizacija otvorena da di?e i da se sve me?a
I da se preplete sa mirisom ljudi, njihovim pogledima i gomilom ne moranja
Utapanjem u nemoranje shvatam da je nemoguće ne BITI
A Hindu svet ba? biva
Svi su tu nekako u?u?kani jedni pored drugih u jednom lepom nenametljivom svetu.
Kao tu, ispod kesa, oko vatre u mirisu mokrog, sve?eg i pomalo bajatog povrća.
Danima tako…
Ceo ?ivot…
I smeju se!
Izme?tena svest na neko drugo, drugo mesto.
Za nas, bele evropljane ne?nih zglobova je to neverovatno
Jedemo meso i te?imo suludom seksu
?ivotinoskom ispoljavanju tretiranja druge osobe
Odela i lični predmeti
Simboli imanja
Kroz imanje te?nja ka bivanju
Ali to nije To
I onda smo ovde
Gledamo mi njih ispod tih kesa i u prolazu po jedva osvetljenoj ulici
Gladaju oni nas kako sa pravom ?urimo ka hotelskim sobama
Kako sa pravom u?ivamo u toplom tu?u za koji smo platili extra 50 rupija i jo? ekstra 50 da imamo sopstvenu sobu
To nije isti svet!
Jednostavno je različit
Nije TO
Osećam to i um mi se buni, razum kreira mehanizam odbrane i poku?avam da obmanem sebe
Hteo bih da ka?em kako ?ive prljavo i siroma?no a opet vidim da su srećni i da svi oni znaju i ?ive ne?to ?to ja neznam i ko zna da li ću zaznati
Konteplacija saznanja
Vrhunski vid inteligentnog shvatanja i primenjivanja prihvatanja
Realnosti i činjenice
Savr?en razum
Kompletna ludost koja tera na ke?enje i krelast stav
Mir koji preklapa sve to i povezuje u ?ezdeset četiri dimenzije.
Dobro je
Super zezanje sa mislima i sa upoređivanjima totalnog relativističkog kraja anti krajnosti
Sve je tu negde u sredini, lagano i OK
Tako im se sme?kam i oni znaju da je sve OK
Gledamo se dugo i kupio sam svo povrće koje ima
Srećom
Sve se desilo
Ne novcem
I on i ja smo dobili
Hindu sa brčićima, belim zubima, jednostavnim pantalonama, ko?nimn sandalama i krpljenom d?emperu će otići kući gde ih je jo? osmoro spava i daće svakome sve ?to ima svima
Nema koncepcije JA već samo koncepta MI
Sve dele i uklapaju se u zajednički svet
Nema koncepta JA već koncepta večnih bića čovečanstva u Indiji
Svi ljudi su isti i svi ljudi su povezani u jedno.
Iz svih vremena i sa svakog mesta trenutno
?ivimo za cilj boljeg MI
Pulsiranje Planete i zajednička meditacija sreće i blagostanja
Hindusi su taj cilj mnogo vi?e u tim baricama sa morkim nogama bez ičega, nego ja sa opravdanom ?urbom ka hotelu i zato mi korak sataje.
Zatvaram oči i ostajem na ulici četiri daha večnosti
Biram zadnje dve da se pozabavim njihovim povezivanjem
To traje dovoljno večno da sve ostalo zaboravim
Daću svakome sve ?to imam
Utapanjem u nemoranje shvatam da je nemoguće ne BITI
A Hindu svet ba? biva
Vole se i dele se međusobno jer ljudi pripadaju ljudima
Ne sakrivaju se od pogleda već igrom tra?e pogled i tačku deljenja
Isti su
Glas iz oblaka:
Čovek mora smesta izgubiti svako ograničenje i uspostaviti vezu sa blagodetima svetle boje novog duha! OM shiva
Idnijac di?e prst ka nebesima i potvrđuje da je to istina
Nastavlja da čita iz svetih spisa:
U nama duboko čuči skakavac koji čeka da skoči u duboku ?umu duginih boja sopstvene spoznaje! OM priroda
Glas nastavlja…
Učini to!
Podeli ljubav sada zauvek i smej se očima!
Voli ljude i bori se protiv nemira i nespokoja koji tera u sumnju!
Svet je lepo mesto! Hare krishna
Sve?tenik ma?e miri?ljavim ?tapićem kraj ikonice Nataraje i smehom priziva bogove i bo?anstva da mu se umile i pomognu na putu ka prevazila?enju točka ponavlajnja ?ivota!
Knjiga je zatvorena i muzika počinje
Himalaji ćute i mirno sveznajuće gledaju sa vrhova tačkice kuća i ljudi ra?trkanih po ovim njihovim najmladjim oborncima jo? uvek pristupačnim za ralzliku od njihove stare usamljenosti i nesavladivosti
Prva zemlja na planeti okruzena prvim okeanom iz koga je nikao svet
Prevrćem dva kmenčića te zemlje u ruci i razmi?ljam o tome kako prevrćem ogromne količine vremena
Kako je samo lako doći do vremena i koliko te stvari ima mnogo da bi se uop?te pričalo o tome
Vreme prevazilazi ličnost stravično
Osećam se kao sića i nepostojanje a opet,
Prevrćem u ruci dve milijarde godina.
Čuči? duboko i čeka? da krene apstrakcija misli koja te upoznaje sa novim ljudima
Gleda?i ih, čuje? ih ali ne sudi? ni o čemu ?to pomisli? sam pre nego ?to odgovori? tonom slike kroz sebe
Telo reaguje na ukuse i izme?ane začine blagim trenjem golicanja pokretača na ?ivost
Vrlo brzo si u sopstvenom biću miran i happy
To su prave reči
Hajde da kreiramo nove boje
Izmislimo novi broj
Izoliramo sebe od sveta
Kakva je to nova boja?
Penjemo se i penjemo i na kraju se popenjemo.
Na vrh i nema dalje
Ima vrhova oko nas ali re?ili smo da danas ovaj bude na?a kuća
Sa leve strane zapad, suvo tlo i kamenje
Desno istok, bez sunca, vla?na d?ungla
Fale tigrovi
Brdo okićeno zastavicama i porukama bo?anstvima
Bogovi su ovde sakriveni u ?bunju
?bunje je suvo, bodljikavo i neugledno pa ih niko ne tra?i i ne vidi tu
Mesto je van svake sumnje lepo.
Popeli smo se
Čovek je radostan najvi?e onda kada ne zna ?ta ga to čini sretnim.
Ki?a koja jedva da pada i nije neka ki?a.
Dakle, ne ?uri mi se nigde
Nazire se sneg na vrhovima iznad nas
I magla u dolinama i brdima ispod nas.
A mi, eto, tako visimo u sredini na sitnoj ki?i.
U?u?kani u mir meditacije između jave i sna
?ivot je dakle preplitanje snova i dana.
Snovi nam daju da biramo boje a i oni sami od sebe ubace po neku boju.
Svet koji se boji danima
Budi? se i miran si.
Ne treba ti ni?ta osim da bude? tu i da se desi ono ?to sledi.
?ta god
Traje tri sekunde i onda stane a pro?ao je ceo dan
Da li si ga se setio ili si ga preskočio u jendoj kapljici ki?e
Ostaje tajna
?arena čarolija
Čarobna zavrzlama lagane tenzije sređenog nemoranja
Rad u drugom smeru otklanjanja moranja
Pusti? film da teče kao odavno…
A tvoja melodija te nosi
Padne li jača ki?a se?će? dole ispod neke jele na opale, suve iglice između dve biljke i čekati.
Biti tu
Proći će neki čudni Hindu likovi, odjednom na tom vrhu brda, niotkuda, idući negde
To je čista računica da si ti ni?ta
Samo telo koje sedi tu zaboravljeno od svih
Niko ne zna ZAISTA GDE SI
Niko ne zna zaista ko si
Kada nema nikoga ostaje mir
Mir je razlog opu?tenog smeha.
Smeh je poziv na igru.
Sve se zavrti u krug a ki?a ti ne da da makne?
Ili ti njoj ne dopu?ta? da prestane.
?ta bi onda bez njenog ?uma dok pada
?u?tanja
?ta bi onda bez sumaglice?
Lomi? suve grančice i pevu?i? neku laganu melodiju koju si čuo od nekog sve?tenika iz hrama Dalaj Lame
Ponavlja? je bezbroj puta
Ispadne da se svaki slog poklapa sa svakom kapi ki?e i da sama pesma traje koliko i ki?a
Svejedno je kad će? krenuti nazad jer si otpevao sve u svemu, zajedno sa ki?om sam na vrhu tog brda
Ta melodija te vraća u pro?lost i budi sva čula
Svesnost i opa?anje mirisa i boja su ceo vazduh
Dakle,
Zatvorenih očiju moli? orlove da te jedan primi u oko
Odatle vidi? sebe kako u ćo?ku večnosti na velikoj visini le?i? i neprimetno di?e?
Boje zastavica su ?uta, zelena, crvena, bela i plava
Redosled je takav ali nije bitan
Na njima su maske, tigrovi i leteći zmajevi.
Tuga preslikava dugu u če?nju za slobodom koja je tu ispod kamena sakrivena.
Stoji? tu na kamenu, klati? se i ne namerava? da ide? nigde
Par dana kasnije,
Stojim u redu za prijem kod velikog Karmape
Reinkarnacije broj petnest nekog od velikih tibetanskih lama.
Razmi?ljam o jedanest faza smirivanja uma.
Um je kao slon koga vodi neobuzdani majmun.
Slon je moćan ali nezgrapan.
Takav je i na? um.
Trapav u svoj svojoj glomaznosti
Nekontrolisan, vođen od strane majmuna koga sve interesuje
Onda se zapita? i krene? na drugi put
Istra?ivanja sebe i kontrolisanja uma
Na kraju puta ja?e? belog, prosvetljenog slona ka vi?im spoznajama.
Pre svega, negde u sredini, slon spava i ti si miran danima i satima.
Priće me Lama
Uzbuđen sam u i?čekivanju ezoterije ali i ravnodu?an
Celo to čekanje u redu, američki akcenat i turističko ustrojsto
Zbunjuje i pristupam sumnjičavo
Atrakcija
U Indiji svi turisti ne?to tra?e
Saznanje, učenje, ne?to o čemu bi pričali kući
Posebnost koja je samo njima pristupačna jer su oni odabrani
U Indiji tuisti veruju u sebe
Ipak i kao takvi prijatniji su od fotoaparat ?kljoc turista u belim snikericama
Egoizam u potrazi za nepostojanjem
Nikad to zapadnjaku neće doći
To tako ne ide
Shvatam i onda samo svedočim fenomenu
Opet, ako se ja osećam ovako, ?ta mo?e misliti o nama, turistima sam Lama Karmapa?
Prima me
Malo je bilo i gurkanja u redu među produhovljenim polu budist turistima
Mlad, lep i smiren, tek ne?to manje od 20 godina
Čudno je to ali izaziva me ne nekontrolisan smeh koji jedva obuzdavam
Ne stoji mu se tu i ne odgovara na pitanja o svrsi.
Mi smo ponizno pri?li a on ponizno odgovara.
Moć su mu dali drugi ljudi.
On je samo dečak koga su prona?li
Uče ga savetnici
On bi se zezao napolju.
Dakle, obuzdava svog slona i uti?ava dreku majmuna
Sija.
Dobar je lik kako god
Smejem mu se i izlazim
Pomoćnici mi daju neke tablete za či?ćenje
Hindu muzika u taksiju.
Trube vozila
Krave, okolna sela.
Prenaseljeno i puno različitih Hindu, kasta i priča
Svi takvi kakvi su…
Nazad u planini…Magla, ki?a i ti?ina
Mir uz tibetansku supu sa povrćem.
San
To traje tako par dana…
Punjenje
Onda se promeni vreme
Jednostavna činjenica da ?ivimo u svemiru
Negacija toga da je sve unutar čoveka
Ne zavisi sve od čoveka i njegovog uma.
Postoji i nebo, vetar, ki?a, sunce i zvezde oko nas.
Um u prostoru primoran na suočavanje sa ?ivotom punim promena i iznenađenja.
Evolucija saznanja o planeti se skladi?ti u umu gena i remeti ?ivotinjske instikte u čoveka.
Promeni se vreme, krene ki?a da pada danima i natmuri se uz hladnoću sivila
Svet se promeni
I ti unutra se promeni? u skučenost i sivilo
Energija se sakupljala, sakupljala i sada nezna? ?ta će? sa njom
Sedi? u sobi i nema? gde a u sebi ima? mnogo energije.
Napolju nije lepo vreme i nije za hodanje.
Sedim u četri zida i gledam ki?u i neznam ?ta od sebe i sa sobom. A previ?e energije struji u meni i tera me na neku glupost.
Dr?im je i trudim se da je kontroli?em u smeru mira ali puca.
Kao balon prepun vode…skiči i prska na sve strane.
Kroz sitne rupice.
Pritisak raste.
Krov je sve bli?i i bli?i.
Soba sve manja i manja.
Punije i punije…
Postane? ubrzan, uzbuđem, telo ti poigrava i drhti, smeje? se na glas, nervozan i i?čekuje?
Ne?to, ne?to ali nezna? ?ta.
Ni?ta se i ne de?ava osim ti?ine i par tmurnih dana u svetu gde nema? da okrene? telefon i priča? sa nekim ko se oseća isto kao i ti.
Nema deljenja sudbine.
Suočen sam sa svojim stanjem i planetom i samoćom.
?kripe kočnice.
Puca staklo. Vri?te unutra?nji glasovi.
Noge se mrdaju sameod sebe.
Prevrtanje u krevetu.
Izazak napolje na oblake i sve? vazduh samo je trenutno smirenje koje kad prođe čini patnju jo? većom.
Dosada.
Puca? od sebe i u sebi
Krcka?
Ego
Pun ti je stomak. Krv jurca. Telo drhti. Energija!
Ima? je ali ?ta sad?
O ima? je toliko mnogo i samo kad bi bilo lepo vreme ili lepa$ devojka u blizini da se igrate prstima i gledate drveće ili se pentrate po stenama.
Odete negde gde nikad niste bili i tamo se ukamenite na nekakvim suludim liticama u blesavim predelima sa kristalčićima i oblacima kao vezom između svemira, vas i planete.
Stoji vam se bilo gde.
Ali nema ni nje nema ni prostora.
Već soba i previ?e energije.
Tu pukne? i uradi? glupost.
Disciplina popusti i cela kuća se ru?i
Tiha vibracija koja je trajala danima i punila ti telo nestaje i u haosu ludila shvata? tamu samoće i ni?tavila.
Sedi? sam, udaljen od bilo koga ko se brine o i misli na tebe, na planinama Indije
Postane? jako sitan i pada? na dno u svojoj neva?nosti.
Misli? gubim se ali,
Mo?da je prva bitka tek dobijena…
Ego nestaje
Odluči? se opet na put ti?ine
Nema je
Ni sutra.
Ti?ina je energija tebe a ona je pukla juče u eksploziji i naletima euforije
Nema ?ta da se razvuče u vibraciju.
Nema? sa čime da se igra? i previrće?
Nema ti?ine.
Do juče sjajno osećanje mira se pretvorilo u sumnju.
Neznanje i nemoć.
?ta ću sad?
Na ivici litice stene sedi? i veći si od planine ispred tebe i provalije ispod ali
Tvoj um nemo?e ćutati.
Misao zuji i hteo bi ne?to
Tra?i i di?e buku kao onaj majmun
Za tom bukom slon, od mirnog hoda uzbuđeno poskakuje i prostrija je mala
Sapliće? se i pada?
Tr?i? spolja?nje zadovoljenje ali napolju je sve sivo i sam si na Himalajima
Nema utehe
Ki?a pada, hteo bi odgovor i nije te briga.
Sad ili nikad.
Dno i misao o kraju.
Mora? se izboriti sa sobom
Boli te i stomak od prezačinjene hrane
Spava ti se a kad zatvori? oči nemir ti ne da da se prepusti? umoru i zaspi?
Ustaje?, oblači? se i kao vođen rukom kreće? po ulici da tra?i? ne?to
Ne?to da se desi…
I?ao bi negde ali gde?
Radio bi ne?to ali ?ta?
Indija je ?kola za svakoga ko dođe u nju
U Indiji čovek mora biti oprezan
Kičma se uvrće, mozak vri, pritisak raste
Nervoza. Mučenje i grebanje razuma suptilne du?e
Pakao koji si sam kreirao ?eljom za lagodno?ću
A ovde nema lagodnosti.
Razum i omamljenosti.
Nemoguće je povezati, lep svet iznutra i ovaj neudoban i prljav svet spolja.
Treba brzih de?avanja. Ludnice. Brzine. Promena. Udaranja ?ivaca strasnim promenama.
?elja za euforijom
?elja za trenutnim zadovoljstvom
Jo? jo? jo?
Preterivanje
Naslada i naslađivanje
Nije bilo dovoljno naći mir
Materijalizovati mir u spektakl
Puklo je i iza?lo sve
Oblaci su tmurni.
Ti natrpan hranom.
Trom, te?ak sebi i lenj.
I jeo bi jo? i i?ao u bioskop, bilo ?ta samo da ti odvuče pa?nju i da vreme ?to pre prođe
Da spava? i ustane? u novom danu.
Nada? mu se
Stalno čeka? novi dan
Potseća te na ?ivot kući
Ali ti si daleko?
Jednom kada odu ne vrate se…
Jednom kada ode? ne vrati? se…
I odlazi? sve če?će i če?će…
I dokle ponavljanje istih gre?aka i odmah zatim pravdanje samom sebi?
Opravdanje za izostanak iz sebe
Kada će? na vrhuncu zastati, udahnuti i krenuti dalje, gore. Bez pucanja koje daje trenutno letenje, jer i padanje je letenje.
Misli? da leti? a pada?.
Misli? da se ispunjava? a prazni? se.
I gde je ta granica između punjenja i pra?njenja.
Sećam se milion veselih noći i kafana Evrope.
Muzike, vina, rakije, lepih ?ena, tambura, osmeha mini mafijoza muzičara koji izmamljuju novac za tonove slobode; pečenja, pečenih crvenih paprika, prezrelih konobarica, zadimljenih kofanica, ostalih gostiju i vo?nji u pijanom stanju…
Mislio sam da se punim smehom, ljubavlju, veseljem i rado?ću a budio sam se svakog jutra noć stariji, umorniji i ?eljniji jo? treznih snova.
Treznih misli. Svog uma nezatrpanog utiscima svakodnevnog sveta. Ko ?ta misli i ko ?ta ?ta očekuje od mene.
I nemoranje da misli? da će? sutra i prekosutra i svaki naredni dan ?iveti isto.
Isto. Ne ?elim
Nema kontinuiteta.
Upoznaje? nove ljude u prolazu na ulici. To puni. To znam. To je nemoguće u sredu tri popodne na ulicama kad svi idu kući umorni od posla, ?efova, profesora i ?kolskih zadataka.
Nije se ni zavr?io dan a misli se već o sutra.
I svi ti belci obučeni u markirane odeće na glavnim ulicama i bulevarima u toj buci kola i visokih zgrada koje zatvaraju pogled u prazno i let u prostor i čine ukse koridore dozvoljenog kretanja i vlasničkih poseda koračaju tako odva?no ne u napred već u sutra.
Koračanje u vremenu!
I gledaju da ne gledaju reklame koje se nameću za gledanje pa je ve?tina gledati svoja posla…
A u svemu tome ljudi ljude ne gledaju i svako predstavlja ne?to a ne samoga sebe.
?ta bi ko trebao biti… ?ene na?minkane i po?udni pogledi mladih i starih mu?karaca.
Seks koji se očekuje i radno vreme od devet do pet.
Seks posle posla pre spavanja i mesni narezci da krv nadogradi krv i đelju za jo?.
I prekrati? vreme u Evropi dok ?ivi? ?ivot od popodne do novog radnog dana da bi se za vikend ispoljio na skupim večerama uz skupe alkoholne napitke.
Halucinacije sreće i slobode.
Punjenje. Pra?njenje.
Kako uočiti razliku?
Zastati u tačci de?avanja nedopu?ta
Jo? vi?e i vi?e.
Kada će? izbeći pad na dno sa koga će? se opet krenuti pentrati u sebi
U smislu mira i ti?ine
Pentranje u sebi u smislu mira i ti?ine
Tačnog zadovoljstva
Petice u dnevniku bez be?anja sa časa
I dati mladost i istro?iti vreme da bi se na?ao na istoj litici na kojoj si sad umesto da posmatra? svet sa novih visina.
Jer da te u toj tačci u kojoj si dospeo posle dana discipline i sakupljanja energije zaustavio unutra?nji glas koji tra?i? krenuo bi dalje. Do novih visina.
A desi se obrnuto. Napunjen energijom pukne?. Krene? putem opijenosti euforije. Izbaci? iz sebe sve. Nasladi? se tim slatkim trenutcima smeha i utiska moći i zbog tih par sati ili dana moći kada nestaje energija i topi se u naslađivanju trampi? vrh za novo dno.
To je letenje u padu a ne letenje orlova ratnika sveznalica ka gore.
Letenje je letenje.
Ciljevi su razli?iti.
Ciljeve opredeljuje disciplina i zastajanje.
Gledanje energije.
Energija se gleda mirnim i namernim disanjem i osećanjem pod prstima.
U stomaku sam osećao prosvetljeno svetluckanje
Vrat mi je bio opušten
Sedim na Suncu i ne razmatram život već slušam Hindu muziku od prekoputa
Gledam planine ispred mene na koje nikako da se naviknem i uživam u ukusu tibetansko prepečenog hleba sa puterom i džemom.
Jedva da sam nešto malo prezalogajio i trudim se da tako izguram veći deo dana
Na vodi i mirnom lepršanju.
Konačno Sunce.
Vredelo ga je čekati jer sada sija i puca u beskraj
Reči koje se neminovno ponavljaju u Indiji: sreća, mir i beskraj.
Ujutru ustaneš srećan.
Staneš bilo gde i lako se smiriš
Mirnom čoveku se vrata večnosti i beskraja otvaraju bez po muke
Lakoća postojanja sažeta u disanje
I onda ko bi mislio o jurnjavi i šta ću nazad kući
Zaboraviš se i zameniš svet ovim novim
To može biti opasno kad se vratiš
Prijatelji, posao, narod, čekanje u redu, administracija, ulaznice, karta za prevoz…
Ide ti se kući a svi oko tebe…ostani još malo
Ne znaš zašto ali kuća uvek vuče.
Mirisi kuće.
Jesen kući.
Slike kuće i detinjstva…
Majka
Ali i ova zemlja je majka nekim drugim ljudima.
Kao da mi je i ovde kuća a tamo kući …
Svi ljudi su jedno. Planeta je kuća. Planeta je apstrakcija našeg življenja. Samo su misli. Samo su viđenja. Samo je okolina ta koja čini naš mikro svet.
Budiš se. Oči otvaraš, rađaš se, očima gledaš pufnaste oblake koji se stvaraju i razgrađuju u laganim naletima vetra.
Očima gledaš figure ljudi kako ti čitav život nešto izgovaraju i ti bi to trebao da shvataš ali ti još ne shvataš sebe pa prihvataš reči figura kao fenomen života.
A oblaci te prate i odsijavaju ono što ti zaista jesi.
Oblake retki ljudi retko gledaju.
Trebalo bi ih češće posećivati mislima
Oblaci menjaju oblike.
Stvoreni ni iz čega se jednim večnim momentom postojanja.
Kao baloni od sapunice.
Rasprostiranje slobodne, u prostoru oganičenom prozračnom membranbom, vizije u okviru koje se sve dešava a kroz koju se vidi.
Sve do momenta pucanja i sjedninjavanja.
Tela i prostora praznine…
Tela i prostora praznine pretočene u muziku najlaganijih tonova sreće.
Ili tek spremajućeg užasa.
Užas na dohvat ruke kao i blagostanje.
Planeta Zemlja, užas i sreća koju nosi sa sobom
Od čega zavisi.
Gde i za čime tačno tragati?
Tragati za načinom da se uzdighenš iznad horizontalnih misli i delovanja u samostalnu celinu pulsirajućeg neprimetnog postojanja.
Trik je u masci koja štiti
Trik je da hodaš a da ne znaju ko si i ako nosiš promenu u sebi
Trik je i ne postati sopstvena maska.
Jendom izgubljen duh se jako teško vrati.
A pre svega toga treba naći duh da se u samom startu sam povede a ne nošen okolinom i sistemom.
Duh nošen afinitetima leti na pravo mesto otkrivanja dubine i dostizanja visine misli.
Misli su lepe i misli lete.
Misli su šarene.
Misli su telo koje postoji zarad jednog jedinog uzdaha.
To je uzdah zaljubljivanja…
Nežno plutanje.
I dalje smo tu.
U istom svetu.
Svi mi
Podešeni na zujanje
Telo golica. Misli se zbližuju.
Groznica zaljubljenosti trese telo.
Raste temperatura i svi naši udovi se opuštaju u tonovima nežnih purpurnih boja ljubičaste, roze, crvene i narandžaste sve dok plavi pufnasti oblaci ne preovladaju nošenje.
Nose i nose…laganim silovitim letom ka večnosti koju osećamo sada, jer smo deo nje.
Podešeni na zujanje.
Tihu tišinu.
Zaljubljenost.
Mirno posmatranje sa strane.
I opet tako. I opet kao pre. I opet ’’ovo se sve desilo’’.
Spoznajemo da smo bili na ovom mestu i ranije, na mestu zvanom život.
I koliko samo prekida realnosti.
Uključiš- isključiš-
Poletiš.
Poletiš.
Poletiš ka majci
Ka ocu
Ka sopstvenom rođenju.
Tihim koracima odskakanja od zemlje u beztežinokom stanju.
Kao mineral.
Kao podignuta zavesa u pozorištu.
Kao beskonačna ponavljanja.
Kao samo jedno iznenađenje.
Jedna odluka.
Trik
Jedna predstava
Obrnuto iskazivanje
Lepo mi je sad ovde i neću tamo kući
Neću po zaključanim sobama
Neću po zadimljenim prostorijama punim ljudi umornih i neispavanih lica
Orao leti iznad terase i ja sam slobodan kao i on
Nervoza od juče je prošla.
Ima je samo u tragovima.
Sada mi planeta pomaže
Svi zvukovi su dobrodošli
Sunce tako narativno opisuje bez reči šta i ko bi trebali biti.
U momentu kada telo stane tvoj um te jedino može podmladiti
Mladost je snaga u zglobovima.
Mladost je elastičan odskok.
Mladost je dodavanje.
Mladost je ponavljanje unapređenja pokušaja učenja zbog života.
Mladost je instant energija.
Mladost je konstantno otkrovenje saznanja šta još može i šta još postoji
Mladost svi jednom imamo i onda je nemamo
Prođe
Mlad je čovek koji održava smeh .
Čovek može biti mlad i ako mladost prođe
U starom telu mlad čovek mladog pogleda.
Pogleda punog života i rađanja.
Pogleda iskrenog nastavka puta, radoznalosti i krelastog poziva na igru.
Star čovek i mlad čovek koji ne shvata bogatsvo mladosti
Elastičan i lagan sebi, laganih misli pre svega
Smeh mladog čoveka se širi i podmlađuje druge.
Opušteno disanje punim plućima i raširenim rukama ka prostoru praznine Himalaja iznad glave.
Mogu i da viknem a i nemoram i dok to činim povezujem činjenje i ne činjenje
I onaj Ja što viče i onaj Ja što ne viče već ćuti zatvorenih očiju u miru meditacije i tačkica koje se javljaju iz mraka; i onaj Ja koji ne čuje to vikanje i onaj Ja koji sve te prethodne Ja vidi.
Monžina i umnožavanje iskustava… opažanje četinara okolo koji traju i stoje dok se vrhovi menjaju jer i oni imaju vreme koje teče.
Himalaji iznad glave…
Ulivaju se i ističu kada obrnute glave posmatram granicu njih i neba.
Planeta se okreće u ritmu curenja
Peščani sat svemira u ruci i malom prstu.
Kap po kap kaplje naša večnost i taloži se na dnu bočice,
Večnost naše mladosti pretvorene u starost, spremne za okretanje i neko novo prelivanje u nešto novo.
Obrtanje peščanog sata kad vreme isteče rađa novo vreme
Isticanje radi sticanja prava na okret
Opet
Ponovo
Smejemo se mi i ističe nam vreme.
Teče dok sedimo podešeni na tiho zujanje
Mi i milion naših svetova
Ja sam na Himalajima koji se trudim da im se pridružim.
Osećanje svih i svega sakriveno u rečima očiju
Danas sam otkrio jogu i osećam hiljadu svetova.
Comments : No Comments »
Categories : Uncategorized
